Главная / Жамият / Исмлар маъноси- угил ва киз бола учун

Исмлар маъноси- угил ва киз бола учун

ФАРЗАНДга исм куйиш ота-оналар учун енг маъсулиятли ишлардан бири десак муболага булмас. Ота-онанинг фарзанди олдидаги биринчи бурчи хам ахир шундан иборатку. Шундай екан янги тугилган мужазгина чакалокчамизга нима деб исм куйишда баъзан катталардан маслахат сурасак, баъзан якин танишларимизнинг, узимиз ёктирган инсонларнинг исмини еслаймиз. Баъзи ота-оналар фарзандларига исмни турли хил маросимлар, ходиса-вокеалар, сифатлар, ва хаттоки сиёсий холатларга хам атаб куядилар. Кандай исм куйилганда хам бу исм ФАРЗАНДингизнинг келажакдаги хулк-атворига уз таъсирини утказмай колмайди.
354345465465-8-768x576
Шу сабабли унга чиройли ва муносиб ном беринг. Биз еса Сизга бу борада кумаклашамиз. Куйида алифбо тартибида келтирилган исмлар руйхати ва уларнинг маъноси билан танишиб, балки узингизга ёккан исмни топарсиз.

А

АББОС (а.)- ковоги солик, хумрайган, жиддий. Баъзи болалар шу холатда тугилади.
АБДУЛАЗИЗ (а.) – иззат ва куч-кудрат сохиби булган голиб Аллохнинг бандаси.
АБДУЛАЗИМ (а.) – буюк Аллохнинг бандаси.
АБДУЛВАЛИ (а.) – дуст, мададкор Аллохнинг бандаси.
АБДУЛВАХХОБ (а.)- барча учун уз неъматларини текин ато этувчи Аллохнинг бандаси.
АБДУЛВОХИД (а.)- битта, ягона, танхо булган Аллохнинг бандаси.
АБДУЛЖАББОР (а.) – бандаларнинг ишларини ислох килувчи Аллохнинг бандаси.
АБДУЛЖАЛИЛ (а.)- барча жихатдан мукаммал ва гузал улуг Аллохнинг бандаси.
АБДУЛЛАТИФ (а.)- лутфу эхсон, чексиз мархаматлар сохиби булган Аллохнинг бандаси.
АБДУЛАХАД (а.)- якка-ягона булган Аллохнинг бандаси.
АБДУЛКАРИМ (а.)- карим килувчи, саховат курсатувчи ва бандаларининг гунохларини кечирувчи, авф этувчи Аллохнинг бандаси.
АБДУЛЛОХ (а.)- Аллохнинг бандаси.
АБДУЛМАЛИК (а.)- подшох Аллохнинг бандаси.
АБДУЛФАТТОХ (а.) – рахмат хазиналарини очувчи Аллохнинг бандаси.
АБДУЛХОЛИК (а.)- яратувчи Аллохнинг бандаси.
АБДУЛКАХХОР (а.)- барчани буйсундирувчи Аллохнинг бандаси.
АБДУЛКОДИР (а.)- хамма нарсага кодир булган, куч кудрат сохиби Аллохнинг бандаси.
АБДУЛГАФУР (а.) – бандаларинннг гунохларини яшириб, жазо бермай турувчи Аллохнинг бандаси.
АБДУЛГАФФОР (а.) – бандаларининг хато ва гунохларини кечирувчи Аллохнинг бандаси.
АБДУЛГАНИ (а.)- хеч нарсага эхгиёжсиз, бой Аллохнинг бандаси.
АБДУЛХАЙ (а.)- абадий тирик Аллохнинг бандаси.
АБДУЛХАМИД (а.)- хамиша, доимо хамду санога, макговга сазовор булган Аллохнинг бандаси.
АБДУЛХАКИМ (а.) – хикмат ва чексиз билимлар сохиби булган Аллохнинг бандаси.
АБДУЛХАФИЗ (а.)- уз панохдда сакловчи Аллохнинг бандаси.
АБДУРРАЗЗОК (а.) – барча тирик мавжудодга ризк берувчи Аллохнинг бандаси.
АБДУРРАУФ (а.)- ута мехрибон, рахмати кенг Аллохнинг бандаси.
АБДУРРАШИД (а.)- барча ишлари тугри чикувчи Аллохнинг бавдаси.
АБДУРРАХИЙМ (а.) – рахмли Аллохнинг бандаси.
АБДУРРАХМОН (а.) – ута мехрибон Аллохнинг бандаси.
АБДУССАМАД (а.)- хожатбарор Аллохнинг бандаси.
АБРОР (а.)- покиза, яхши хулк-атвор эгаси.
АДОЛАТ (а.) – одиллик.
АЗАМАТ (а.)- улуг, кудратли.
АКБАР (а.)- буюк, улур.
АКМАЛ (а.) – энг етук, энг мукаммал.
АКРАМ (а.)- карамли, сахий
АЛИ (а.)- олий, энг юксак.
АЛИШЕР (а.-ф.т.)- шердек кудратли, жасур, довюрак бола. Алидек куч-кудрат ва акл-заковат эгаси булсин.
АМИР (а.)- хукм килувчи, хукмдор, йулбошчи.
АНБАР (а.) – ёкимли, хушбуй, ажойиб хидли.
АНВАР (а.)- нурли, ёруг, чарогон ёки икболи порлок бола.
АРСЛОН (а.)- шер, шердек кудратли, довюрак, куркмас булсин.
АСАД (а.) — Шер. Асад ойида тугилган бола ёки Шердек кудратли, куркмас, довюрак булсин.
АСАДУЛЛОХ (а.) – Аллохнинг шери ёки Аллохнинг шердек кудратли, довюрак, жасур бандаси.
АСАЛ (а.) – асалдек ширин, севимли киз.
АСОМИДДИН (а.)- диннинг кумаги, ёрдами, мадади.
АЪЗАМ (а.)- энг буюк.
АХМАД (а.) – Аллохга олкиш ва хамду санолар айтувчи, олкишга сазовор, мактовга лойик.
АХРОР (а.)- мехру мурувватли, мархаматли.
Б
БАДРИДДИН (а.) – диннинг тулин ойи.
БАРНО (ф.т.) – келишган, чиройли.
БАСАНДА (ф.т.) – оилада кетма-кет кизлар тугилса, энди етарли булди, энди киз бола тугидиши тухтасин, деган маънода ушбу исм куйилган.
БАХТИЁР (ф.т.) – бахт-саодат, кувонч ёр булсин.
БАХОДИР (ф.т.) – ботир, куч-кудратли.
БАХОР (ф.т.) – бахорда тугилган фарзанд ёки хаётда бахордек гузал, чиройли, файзли булсин.
БАХРИДДИН (а.) – диннинг нури, шуьласи.
БАХРОМ (ф.т.) — Миррих (Марс) сайёрасининг номи булиб, у кадимдан бахт ва саодат тимсоли сифатида тараннум этилган, шу билан бир каторда кадимги эрон шохларидан бири булган Бахромга хам нисбат берилиб, куч-кудрат сохиби булсин, деган маънода хам ушбу ном болага берилган.
БЕКЗОД (узб-ф.т.) – беклар авлодидан булган бола ёки бек фарзанди, боласи.
БЕКМУРОД (узб-а.) – беклар авлодидан булган бола улгайиб, орзу максадига етсин.
БЕРДИМУРОД (узб-а,) – Аллох бизга угил ато килиб, орзу максадимизга етказди еки Аллох берган бола вояга етиб, мурод-максадига эришсин.
БЕХЗОД (ф.т.)- яхши саодатли кунда тугилган, яхши аслзода бола.
БЕХРУЗ (ф.т.)- бахт-саодатли кунда тугилган бола.
БИБИХОЛ (узб-ф.т.) – хол билан тугилган, эътиборли аслзода киз.
БИНАФША (узб.)- бинафшадек нафосатли, сулув, куркам
БОБУР (узб.)- йулбарс.
БОЗОР (ф.т.) – бозор куни тугилган бола.
БОЙМУРОД(узб-а.) – бой-бадавлат бола, улгайиб орзу муродига етсин.
БОЙКОБИЛ (узб-а.)- эс-хушли, аклли, мумин-кобил бола, улгайиб бой-бадавлат булсин.
БОЛТА (узб.)- киндиги болта билан кесилган бола ёки болтадек кескир, уткир, мустахкам булсин.
БОТИР(узб-муг.) – мард, пахлавон, довюрак, жасур.
БУРИ (узб.)- тугилганда тиши мавжуд булган бола.
В
ВАФО (а.) – вафоли, садокатли, содик.
ВОСИЛ (а.) – висолга етишган.
Г
ГАВХАР (ф.т.) – гавхардек кимматли, бебахо, асл, зебо киз.
ГАВХАРШОД(ф.т.) – гавхардек бебахо, кимматли, кадрли, кувнок, шоду хуррам зебо киз.
ГУЛАНДОМ (ф.т.) – гулбадан, нозик, гузал киз.
ГУЛАСАЛ (ф.т-а.) – гулдек чиройли, нафис, асалдек ширин, тотли, севимли киз.
ГУЛЖАМОЛ (ф.т-а.) – хусни жамоли гуддек зебо киз.
ГУЛЖАХОН (ф.т.)- жахоннинг гулдек гузал кизи.
ГУЛНОЗ (ф.т.) – гулдек нозик ва нозли гузал киз.
ГУЛРУХ (ф.т.) – юзи гулдек гузал киз.
ГУЛЧЕХРА (ф.т.) – гулюзли, чиройли киз.
ГУЛШАН (ф.т.) – хаёти гулзордек файзу тароватли булсин.
ГУЛШОД (ф.т.) – гулдек гузал, сулув, шоду хуррам
ГУЗАЛ (узб.) – зебо, сулув, чиройли
Д
ДАВЛАТ (а.) – давлатманд, бой, саодатли, толеи порлок булсин.
ДАВРОН (а.) – даврининг, замонасининг бахтиёр фарзанди булсин.
ДИЛАФРУЗ (ф.т.) – кунгилни ёритувчи, калбни кувончга тулдирувчи зебо киз.
ДИЛБАР (ф.т.) – кунгилни олувчи, суюкли, гузал.
ДИЛМУРОД (ф.т-а.) – дилдаги муродга, орзуга етказган бола.
ДИЛНАВОЗ (ф.т.) – дилни эркаловчи, кунгилга завку шавк багишловчи севимли зебо киз.
ДИЛНОЗ (ф.т.) – нозик калб сохиби.
ДИЛОВАР (ф.т.) – жасур, куркмас, довюрак, шижоатли.
ДИЛОРО (ф.т.) – кунгилни безовчи, дилга оро берувчи киз.
ДИЛОРОМ (ф.т.) – дилга ором берувчи, кунгилга таскин
ва хузур-халоват бахш этувчи.
ДИЛРАБО (ф.т.) – кунгилни жалб килувчи, дилни тортувчи, суюкли, гузал киз.
ДИЛШОД (ф.т.) – дили шод булиб юрсин ёки калбларга севинч, шоду хуррамлик бахш этган бола.
ДУРДОНА (а-ф.т.) – инжу, дур донасидек бебахо, кадрли, чиройли киз.
Е
ЕТИМ (а.) – якка, ягона, танхо, ёлгиз.
Ё
ЁДГОР (ф.т.) – агар бола дунёга келгандан кейин отаси ёки онаси оламдан утиб колса, унга мархумдан эсдалик, ёдгорлик булсин деб ушбу исм берилади.
ЁРКИНОЙ (Узб.) – келажаги ёруг, нурли ва ойдек гузал киз.
ЁКУБ (кад.ях.) – изидан борувчи, сабр-токатли, довюрак, жасур.
ЁКУТ (кад.ях-а.) – ранги кизил булган кимматбахо ноёб тош.
Ж
ЖАВЛОН (а.) – чаккон, чиройли, шахдам кадам ташловчи.
ЖАЛОЛ (а.) – улуг, буюк, куркам.
ЖАЛОЛИДДИН (а) – диннинг улугворлиги ёки диннинг юксак намояндаси.
ЖАМОЛ (а.) – чиройли, куркам бола.
ЖАМШИД (ф.т.) – буюк, кудратли.
ЖАСУР (а.) – довюрак, куркмас, жасоратли.
ЖАХОНГИР (ф.т.) – жахонни забт этувчи, фотих.
ЖУМА (а.) – жума куни тугилган бола.
ЖУМАГУЛ (а.ф.) -жума куни тугилган, гулдек чиройли сулув киз.
ЖУМАКУЛ (а.-узб.)- Аллохнинг жума куни тугилган бандаси ЖУМАНАЗАР (а.) – жума куни берилтан тухфа.
ЖУРА (ф.т.) – дуст, урток, хамдам.
З
ЗАЙНАБ (а.) – келишган, хушкомат, сулув киз.
ЗАЙНИДДИН (а.) – дининг безаги, чиройи, курки.
ЗАРИНА (ф.т.) – зарли, чиройли киз.
ЗАРИФ (а.) – бегубор, покиза, нозик таъб, угкир акл сохиби.
ЗАРИФА (а.) – иффатлн, покиза, нозик таъб, фахм-фаросатли киз.
ЗАФАР (а.) – толиб, саодатманд.
ЗЕБИНИСО (ф.т.-а.) – аёлларнинг зеби, гузал, зебоси.
ЗЕБО (ф.т.) – гузал, сулув, чиройли киз.
ЗИЁ (а.) – нурли, толеи порлок бола.
ЗИЙНАТ (а.) – зийнатли, безанган, ораста, куркам киз.
ЗОЙИР (а.) – зиёратчи.
ЗОКИР (а.) – Аллохни зикр килувчи, ёдга олувчи.
ЗУБАЙДА (а.) – аёлларнинг танлаб олингани, энг яхшиси.
ЗУЛФИЯ (ф.т.) – жингалак сочли, сулув киз.
ЗУЛХУМОР (а.) – интик булиб купдан кугилтан киз.
ЗУМРАД (ф.т.) – зумраддек кимматли, чиройли, зебо киз.
ЗУХРО (а.) – Зухро юлдузидек нурли, чиройли, сулув ва икболи порлок киз.
И
ИБОДАТ (а.) – тоат-ибодат килиш, Худога сигинувчи, Унга буйсунувчи ёки ибодат пайтида тугилган киз.
ИБОДУЛЛОХ (а.) – Аллохнинг бандалари, куллари.
ИБРОХИМ (кад.ях.) – халкларнинг отаси.
ИЗЗАТУЛЛОХ (а.) – Аллохнинг хурмат-иззатли бандаси булсин.
ИЛХОМ (а.) – рухий кугаринкилик, рухланиш, авжланиш.
ИМОМ (а.) – олдинда турувчи пешво, диний рахнамо.
ИНТИЗОР (а.) – интизор булиб купдан орзикиб кутилган киз.
ИРОДА (а.) – Худонинг иродаси билан дунёга келтан киз.
ИСКАНДАР (юн.) – куркмас, довюрак, жасур, мардларниш сардори, бошлиш.
ИСЛОМ (а.) – буйсунувчи, итоаткор, художой.
ИСМОИЛ (кад.ях.) – Худо эшитди; Худодан сураб олинган бола.
ИСРОИЛ (кад.ях.) – Аллохга итоат килувчи, Аллох йулида курашчи.
ИХТИЁР (а.) – ихтиёри, эрки узида, хур, озод.
ИКБОЛ (а.) – бахту саодат, ёрур келажак, хаёт.
Й
ЙУЛДОШ (узб.-ф.т.) – хамрох.
К
КАМОЛ (а.) – етук.
КАМОЛИДДИН (а.) – диннинг камоли, ривожи ёки диннинг баркамол, етук намояндаси.
КОМИЛ (а.) – етук, мукаммал.
КАМОЛА (а.) – етук, баркамол киз.
КОМРОН (ф.т.) – максадга эришувчи, саодатманд, кудратли, омадли, толеи порлок.
КУМУШ (узб.) – кумушдек бебахо, кимматбахо, кадрли, сулув киз.
Л
ЛАЙЛИ (а.) – тун кизи, тунда тугилган киз.
ЛАТИФА (а.) – мехрибон, мулойим киз.
ЛАТОФАТ (а.) – латофатли, покиза, шафкатли, зебо киз.
ЛОБАР (а-) – чиройли, келишган, ёкзимли, дилкаш киз.
ЛОЛА (ф.т.) – лоладек нафосатли,чиройли, куркам, гузал
ЛУТФИЯ (а.) – мурувватли, мехрли, сулув киз.
ЛУТФУЛЛОХ (а.) – Аллохнинг лутфу эхсони, муруввати, мархамати.
М
МАВЖУДА (а.) – яратилган, бор, бархаёт.
МАВЛУДА (а.) – хосиятли, мукаддас кунда дунёга келган киз.
МАДИНА (а.) – бу исм Арабистондаги мукаддас зиёратгох шахар булган Мадина номидан олинган.
МАЛИКА (а.) – малика еки шох авлодидан булган аёл.
МАЛОХАТ (а.) – куркам, гузал, малохатли киз.
МАСТУРА (а) – пардали, иффатли, покиза киз.
МАТЛУБА (а.) – илтижо килиб сураб олинган киз.
МАФТУНА (а.) – мафтун килувчи, жозибали, дилкаш киз.
МАХБУБА (а.) – севилган, суюкли, дилбар киз.
МАХЛИЁ (а.) – узига жалб этувчи, кунгилни ром килувчи, сехрловчи, назокатли, жозибали, сулув киз.
МАХМУД (а.) – макталган, макговга лойик.
МЕХРИНИСО – аёлларнинг куёши.
МИРЗА (ф.т.) – саводли, укимишли билимдон булиб уссин.
МОХИГУЛ (ф.т.) – ойдек сулув, чиройли ва тулдек гузал киз.
МОХИДИЛ (ф.т.) – кунгилнинг ойи ёки кунглимизни ойдек еритган, нурга тулдирган сулув киз.
МОХИНУР (ф.т-а.) – ой нуридек покиза, сулув киз.
МОХИРА (а.) – махоратли, пишик киз.
МУАЗЗАМ (а.) – азим, улуг, буюк.
МУАТТАР (а.) – хушбуй хид таратувчи.
МУБОРАК (а.) – кутлуг, саодатли.
МУЗАФФАР (а.) – зафар козонувчи, галабага эришувчи, голиб.
МУНАВВАР (а.) – нурли, чароюн, ёруг.
МУНИРА (а.) – нур сочувчи, юзидан нур таралувчи, нурли, зебо киз. МУНИС (а.) – дуст, хамдам.
МУРОД (а.) – улгайиб мурод-максадига етсин ёки орзу, муродга эриштирган бола.
МУСАЛЛАМ (а.)- буйсунувчи, итоаткор.
МУСУЛМОН (а.) – Ислом динига эътикод килувчи, иймонли, художой.
МУХТОР (а.) – танланган, сайланган, эркин, озод.
МУШАРРАФ (а.) – шарафланган, шарафли, хурмат-эхтиромга эришган.
МУЯССАР (а.) – Аллох етказган, муяссар килган фарзанд.
МУКАДДАМ (а.) – биринчи фарзанд.
МУКАДДАС (а.) – кутлуг, табаррук, мукаддас, азиз.
МУХАММАД (а.) – макталадиган, мактовга, олкишга лойик, сазовор.
МУХАРРАМ (а-) – мухарррам ойнда дунёга келган бола.
МУХТАРАМ (а.) -энг хурматли, эъзозли.
Н
НАВРУЗ (фт.) – янги кун, янги кунда – Навруз куни тугилган бола.
НАЖМИДДИН (а.) – диннинг юлдузи, диннинг икболн.
НАЗАР (а.) – Аллох назар килган, Аллохнинг назари тушган бола.
НАЗИРА (а.) – авлиёлар, эшонларга назир килинган, багишланган киз.
НАЗИФА (а.) – покиза.
НАЗОКАТ (а.) – нозиклик, нозик табиатли, нозанин сулув киз.
НАЗРУЛЛОХ (а.) – Аллохга назр килннган, багишланган бола.
НАМОЗ (ф.т.) – намоз вакгида тугилган бола.
НАРГИЗ (а.) – наргисдек нафосатли, нозик, гузал киз.
НАРИМОН (а-ф.т.) – жасур, куркмас, куч-кудратлн.
НАСИБА (а.) -ризки бугун, насибали киз булсин.
НАСИМ (а.) – тонг пайти зсадшан шабададек юмшок кунгилли, мулойим табнатли, ёкимли бола.
НАСИМА (а.) – тонг шамолидек ёкнмли, хузурбахш, мулойим табиатли, юмшок кунгил, покиза, нафосатлв
НАСРИДДИН (а.) – диннинг ёрдами, кумага.
НЕЪМАТ (а.) – ризки бутун, насибаси тукис булсин.
НЕЪМАТУЛЛОХ (а.) – Аллохвинг саховати, мархамати, Аллохшнг неъмати.
НИГИНА (ф.т.) – узук, кимматбахо узукдек бебахо, азиз, гузал киз.
НИГОРА (ф.т.) – чиройли юзли, зебо, тенгсиз хусн сохибаси.
НИЗОМ (а.) – тартиб-интизомли,одоб-ахлокли бола булсин.
НИЗОМИДДИН (а.) – диний илмларни, тартиб-коидаларни мукаммал билувчи, дин ривожига хисса кушувчи.
НИЛУФАР (хинд.) – нилуфардек нафосатли, нозик ва зебо киз.
НИШОН (ф.т.) – бола тугилганда унинг баданида бирон хил белги булса ёки отасидан нишона булсин деган маънода ушбу исм куйилади.
НОДИР (а.) – ноёб, кимматбахо, кадрли бола.
НОДИРА (а.) – тенгсиз, бебахо, беназир, бекиёс гузаллик сохибаси.
НОРБОЙ (ф.т-узб.) кизил холли бола улгайиб бой-бадавлат булсин.
НОРМУРОД (ф.т-а.) – кизил холли бола орзу муродларимизга эриштирди ёки кизил холли бола сог-омон улгайиб истагига, муродига етсин.
НОРМУХАММАД (ф.т.-а.) – кизил холли болани Мухаммад (с.а.в.) охиратда шафоат килсинлар.
НОРМУМИН (ф.т-а.) – кизил холли бола, аклли, доно, мумин-кобил булсин.
НОРОЙ (ф.т-узб.) – кизил хол билан тугилган, ойдек зебо, куркам киз.
НОРТОЖИ (ф.т.) – кизил холли бола.
НОРХОЛ (ф.т.) – баданида кизил хол билан тугилган киз.
НОРКОБИЛ (ф.т-а.) кизил хол билан тугилган бола, улгайиб кобил булсин.
НОСИР (а.) – ёрдам берувчи, голиб.
НУРББК (а-узб.) – беклар авлодига мансуб булган толеи нурли, икболи порлок бола.
НУРЖАМОЛ (а.) -нур юзли, чиройли, гузал киз.
НУРИДДИН (а.) – диннинг нури, зиёси, машъали.
НУРУЛЛОХ (а.) – Аллохнинг нури, зиёси, ёгдуси.
НУСРАТ (а.) – ёрдам берувчи, кумак берувчи, голиб.
НУСРАТУЛЛОХ (а.) – Аллохнинг кумаги, муруввати.
О
ОБИД (а.) – Аллохга сигинувчи, Унга ибодат килувчи.
ОБИДА (а.) – Аллохга ибодат килувчи, такводор киз.
ОБОД (ф.т.) – хаёти обод, серфайз, насибаси бутун булсин.
ОДИЛ (а.) – адолатли, хакгуй.
ОДИНА (ф.т.) – хосиятли булган, муборак кун хисоблашан жума кунида тугилган бола.
ОЗОД (ф.т.) – озод, хур, эркин.
ОЗОДА (ф.т.) – хур, эркин, покиза киз.
ОЗОДБЕК (ф.т-узб.) – беклар авлодига мансуб булган хур, эркин, саодатманд бола.
ОЙГУЛ (узб-ф.т.) – ойдек чиройли, сулув, гулдек чиройли киз.
ОЙДИН (узб.) – ойдин, ёруг кечада тугилган киз ёки хаёти нурли, икболи порлок, чароюн булсин.
ОЙЖАМОЛ (узб-а.) – ойдек гузал хусн сохибаси, ой юзли зебо киз.
ОЙНИСА (узб-а.) – аёлларнинг ойдек сулуви, зебоси.
ОЙША (а.) – бархаёт яшовчи.
ОЛИМ (а.) – илм сохиби.
ОЛИМА (а.) – илмли, билимдон киз.
ОЛИЯ (а.) – олий, улуг, юксак мартабали.
ОЛЛОЁР (а-ф.т.) – Аллох ёр, мададкор булсин, хамиша хамдам, хамрох булсин, куллаб уз панохида асрасин.
ОМОН (а.) – усиб, улгайиб сог-омон булсин.
ОМОНУЛЛОХ (а.) -Аллохнинг узи хар кандай хавф-хатар ва офатларддн омон саклайдиган бола.
ОРЗИГУЛ (ф.т.) – орзу килиб эртпилган гулдек сулув, дилрабо киз.
ОРЗУ (ф.х.) – ота-онасини орзусига эриштирган, максадига етказган ёки орзикиб кутилган бола.
ОРИФ (а.) – маърифатли, билимли, аклли, Аллохни таниган художуй, такводор.
ОРТИК (узб.) – баданида бирор ортикча аъзо билан тугилган бола.
ОТАБЕК (узб.) – бекларнинг бошлиги, сардори.
ОКИЛ (а.) – аклли, доно, зукко.
ОКИЛА (а.) – аклли, зукко, доно киз.
П
ПАНЖИ (ф.т.) – одатда оиладаги бешинчи болага ушбу ном куйилади. Панж-беш маъносини англатади.
ПАРДА (ф.т.) – парда билан тугилган бола.
ПУЛАТ (ф.т.) – пулатдан кучли, иродали, мустахкам булиб улгайсин.
Р
РАВШАН (ф.т.) – нурли, ёруг, чарогон ёки икболи порлок бола булсин.
РАЖАБ (а.) – Ражаб ойида, яъни хижрий йилнинг еттинчи ойида тугилган бола.
РАМАЗОН (а.) – кутлуг, муборак ой хисобланмиш камарий йилнинг 9 ойида тугилган бола.
РАМЗИДДИН (а.) – диннинг рамзи, тимсоли.
РАСУЛ (а.) -Аллохнинг элчиси.
РАЪНО (а.) – раъногуддек сулув, чиройли, пурлатофат киз.
РАХМАТ (а.) – мехрибон, рахмдил, шафкатли.
РАХМАТУЛЛОХ (а.) – Аллохнинг рахмати, муруввати, мархамати билан дунёга келтан бола.
РИЗО (а.) – розилик.
РОБИЯ (а.) – оиладаги туртинчи фарзанд.
РОЗИЯ (а.) – розилик, мамнунлик, шукроналик бахш этган, суюкли, ёкимтой, дилкаш киз.
РОХАТ (а.) тинч-омон, рохатда, хузур-халоватда яшасин.
РУСЛАН (ф.т.) – арслон, куркмас, жасур, кудратли, довюрак.
РУСТАМ (пахл.) – куч-кудратли, ботир, енгалмас, довюрак жасур, матонатли.
РУХШОНА (ф.т.) – чиройли, гузал юзли, куркам, сулув
РУЗИ (ф.т.) – ризки бутун, насибали, бахт-саодатли булсин.
РУЗИМУРОД (ф.т-а.) – ризк-насибали бола улгайиб мурод-максадига етсин.
РУЗИМУХАММАД (ф-т-а.) – ризкли, насибали болани Мухаммад (с.а.в.) охиратда шафоат килсинлар.
РУЗИХОЛ (ф.т.) – ризкли, насибали, хол билан тугилган киз,
С
САДОКАТ (а.) – содик, садокатли, вафодор.
САДРИДДИН (а.) – диннинг баланд мартабали, юкори мавкега эга рахнамоси, диншшг улуг намояндаси.
САИД (а.) – бахт саодатли.
САИДА (а.) – омадли, бахтли, саодатли.
САЙИД (а.) – эга, бошлик, рахнамо, аслзода, олийнасаб.
САЙИДА (а.) – олийнасаб сайидлар авлодига мансуб киз.
САЙИДБЕК (а.) – аёлзода, олийнасаб беклар авлодидан булган бола.
САЙИДМУРОД (а.) – олий насаб, аслзода, сайидлар авлодига мансуб бола. Улгайиб мурод-максадига етсин.
САЙФИДДИН (а.) – диннинг киличи.
САЙФУЛЛОХ (а.) – Аллохнинг киличи.
САЛИМ (а.) – соглом, согу саломат.
САЛОМАТ (а.) – омон-эсонлик, согу саломатлик.
САМАНДАР (а.) – ут ичида яшовчи, утдан пайдо буладиган жонзот, улмас, мустахкам иродали.
САНАМ (а.) – мажусийлар илохи, маъбудаси; зебо, суюкли киз.
САОДАТ (а.) – бахтли, саодатли, икболи порлок киз.
САРВАР (а.) – йулбошчи, рахнамо.
САРВИНОЗ (ф.т.) – кадди-комати тикка усувчи, сарв дарахтидек келишган ва нозик киз.
САРДОР (ф.т.) – рахнамо, етакчи, йулбошчи, бошлик.
САФАР (а.) – Сафар ойида ёки сафар вактида дунёга келган бола.
САФАРАЛИ (а.) – Сафар ойида ёки сафар пайтида тугилган бола Алидек куч-кудрат, акл-заковат эгаси булсин.
САФАРГУЛ (а-ф.т.) – Сафар ойида ёки сафар пайтида дунёга келган гулдек куркам, зебо киз.
САЪДУЛЛОХ (а.) – Аллох ато этган бахт-саодат ёки Аллохнинг икболи порлок, бахту саодатли бавдаси.
СЕВАР (узб.) – севимли, ёкимли фарзанд.
СИРОЖ (а.).- машъал.
СИРОЖИДДИН (а.) – диннинг нури, машъали.
СОАТ (а.) – хосиятли, бахтли соатда тугилган бола.
СОБИР (а.) -;чидамли, сабру токатли, иродаси мустахкам бола.
СОБИТ (а.) – мустахкам, чидамли, келишган, чиройли бола.
СОДИК (а.) – садокатли, вафодор.
СОЖИДА (а.) – сажда килувчи, Аллохга сигинувчи мусулмон киз.
СОЛИХ (а.) – покиза, пок, солих амаллар килувчи.
СОХИБ (а.) – хужайин, эга, дуст, хамдам.
СУЛТОН (а.) – подшох, хукмдор, юксак мартаба, обру-эътибор эгаси булсин.
СУЛТОНАЛИ (а.) – юксак обру-эътибор, мартаба эгаси булсин еки ушбу бола Алидек куч-кудрат, юксак аклу заковат эгаси булсин.
СУЛТОНМУРОД (а.) – юксак мавкели, мартабалар, обру-эътибор сохиби булиб етишсин, орзу-муродига эришсин.
СУЛТОНОЙ (а-узб.) – олий мартаба, мавкели, обру, эътибор сохибаси булган ойдек гузал, зебо киз.
СУРАЙЁ (а.) – юзи Сурайё юлдузидек нурли, ёруг, гузал киз, икболи Сурайё юлдузидек порлок булсин.
Т
ТАБАССУМ (а.) – хаёти шодликка, кувончга тулик булсин ёки кулиб, жилмайиб турувчи, чехрасидан табассум аримайдиган киз.
ТАЛЪАТ (а.) – юз куриниши чиройли, гузал бола.
ТЕМИР (узб.) – темирдек мустахкам иродали булсин.
ТЕША (узб.) – тешадек уткир, кескир булсин, мустахкам булсин еки киндиш теша билан кесилган бола.
ТИЛОВМУРОД (узб-а.) – тилаб олинган, Худодан сураб олинган бола улгайиб мурод-максадига етсин.
ТОЖИДДИН (ф.т-а.) – дшнинг тожи, диннинг юксак билимдони, улуг намояндаси.
ТОЖИМУРОД (ф.т-а.) – хол билан тугилган бола улгайиб мурод-максадига етсин ёки холли бола орзу-муродимизга эриштирди.
ТОЖИНИСО (ф.т-а.) – аёлларнинг тожи, улуги, эътиборга сазовори ва энг гузали.
ТОЛИБ (а.) – талаб килувчи, илм изловчи.
ТОШМУРОД (узб-а.) – тошдек махкам, мустахкам иродали бола улгайиб мурод-максадига етсин.
ТОШПУЛАТ (узб-ф.т) – тош ва пулатдек мустахкам бола, узок умр курсин.
ТОХИР (а.) – покиза, бегунох.
ТУРСУН (узб.) – нобуд булмасин, согу саломат уссин, омон колсин, яшаб кетсин.
ТУРГУН (узб.) – туриб колсин, нобуд булмасин, умри узок булсин.
ТУЛКИН (узб.) – яйраб, шоду хуррам булиб, завку шавкка тулиб юрсин.
ТУРА (узб.) – юкори маргаба, мавке эгаси, аслзода.
У
УБАЙДУЛЛОХ (а.)- Аллохнинг кичик кули.
УЛДОНА (узб-ф.т.) – ушбу доно, зукко, аклли, фахм-фаросатли киздан кейинги фарзанд угил булсин.
УЛУРБЕК (узб.) – улуг, куч-кудратлн, хукмдор ёки бекларнинг улуг, буюк сардори, бошлиги.
УМАР (а.) – мангу бархаёт яшовчи.
УМИД (ф.т.) – умид билан кутилган ёки яшаб кетишига умид килинган бола.
УМИДА (ф.т.) – орзу-умид билан кутилган ёки яшаб кетишига умид килинган киз
УМИДУЛЛОХ (ф.т.-а.) – Аллох етказган орзу-умид.
УСМОН (а.) – синикчи, даволовчи, табиб.
УЧКУН (Узб.) – хаёти ёруг, нурли, толеи порлок буясин.
Ф
ФАЗИЛАТ (а.) – яхши хислатли.
ФАЗЛИДДИН (а.) – диннинг фазли, камоли.
ФАЙЗУЛЛОХ (а.) – Аллохнинг мархамати ёки Аллохнинг ризку насибали, омадли бандаси.
ФАРАНГИЗ (ф.т) – нур таратувчи, шуъла сочувчи гузал киз.
ФАРИД (а.) – якка, ягона.
ФАРИДА (а.) – якка, ягона, тенгсиз киз.
ФАРМОН (ф.т.) – буйрук, Аллохнинг фармони, амри билан дунёга келган бола.
ФАРОРАТ (а.) – хузур-халоват, рохат-фарогатда яшасин.
ФАРРУХ (ф.т.) – юзидан нур ёгалувчи, очик чехрали, чиройли, куркам.
ФАХРИДДИН (а.) – диннинг фахри, гурури.
ФЕРУЗ (ф.т.) – енгилмас, юлиб.
ФЕРУЗА (ф.т.) – голиб, икболи баланд зебо киз.
ФИРУЗ (ф.т.) – саодатли, икболи порлок ёки енгилмас, голиб,
ФИРУЗА (ф.т.) – саодатли ёки фирузадек бебахо, кимматли, гузал, зебо киз ёки нурли, юзидан нур таралувчи.
ФОЗИЛ (а.) – билимдон, доно, зукко.
ФОЗИЛА (а.) – билимли, зукко киз.
X
ХАЙРИДДИН (а.) – диннинг хайру саховати ёки хайру саховатпеша, химматли дин намояндаси.
ХАЙРУЛЛОХ (а.) – Аллохнинг хайру саховати, муруввати, Аллохнинг тухфаси.
ХАЛИЛ (а.) – севимли, азиз дуст.
ХОЛБЕК (ф.т-узб.) – беклар авлодидан булган холли бола.
ХОЛБЕКА (ф.т-узб.) – беклар авлодидан бултан холли киз.
ХОЛБИБИ (ф.т-узб.) – юкори мавкега эга, баланд мартабали холли киз.
ХОЛБОЙ (ф.т-узб.) – хол билан тушлган бола вояга етиб, улгайиб давлатманд, бой булснн.
ХОЛДОР (ф.т.) – хол билан тугилган холли бола.
ХОЛМИРЗА (ф-т.) – холли бола, билимдон, доно, укимишли,саводхон булиб етишсин.
ХОЛМУРОД (ф.т-а.) – холли булиб тугилган бола, усиб орзу-муродига етишсин.
ХОЛМУХАММАД (ф.т-а.) – холли булиб тугилган болани Мухаммад (с.а.в.) охиратда шафоат килсинлар.
ХОЛМУМИН (ф.т-а.) – холли бушб тугилган бола мумин-кобил булсин.
ХОЛТОЖИ (ф.т.) – баданида холи ва тожи мавжуд булган бола.
ХОНДАМИР (узб-ф.т.) – бу исм, олимларнинг таъкидлашича, аслида, “хованд амир” булиб, унинг маъноси Худо амр этувчи хукмдордир ёки Худонинг назари тушган, Худонинг йулидан тугри юрувчи, Унинг олкишига сазовор булган хукмрон.
ХОНЗОДА (узб-ф.т.) – хон ёки асилзодалар авлодидан булган киз.
ХОСИЯТ (а,) – яхши хислат ва фазилатлар сохибаси булсин ёки омадли ёки хосиятли кунда тугилган фарзанд.
ХУДОЙБЕРДИ (ф.т-узб.) – Худо берди, Аллох ато этди. Аллохнинг мархамати, тухфаси булган бола.
ХУДОЙНАЗАР (ф.т-а.) – Худонинг назари тушган бола.
ХУМОР (а.) – купдан интиклик билан орзикиб кутилган бола.
ХУРРАМ (ф.т.) – шод, бахтиёр, хурсанд, бахтли булсин ёки кувончли кунда тугилган бола.
ХУРСАНД (ф.т.) – шоду хуррам, бахтиёр булиб юрсин ёки кувончли кунда тугилган бола.
ХУРШИД (ф.т.) — куёш бенихоят чиройли, хушсурат ёки икболи куёшдек порлок булсин.
ХУРШИДА (ф.т.) – куёшдек хусну жамол сохибаси булган гузал, сулув, латофатли киз ёки икболи куёшдек порлок булсин.
Ч
ЧАРОС (узб.) – кузлари чаросдек фусункор, жозибаля, чиройли киз ёки коп-кора кузлари катта киз.
ЧОРИ (ф.т.) – оиладаги туртинчи угил.
Ш
ШАБНАМ (ф.т.) – шудрингдек бегубор, покиза киз.
ШАВКАТ (а.) – шон-шухрат, куч-кудратли бола булсин.
ШАМСИДЦИН (а.) – диннинг куёши.
ШАМСИЯ (а.) – куёшдек порловчи чарогон киз, чиройли киз.
ШАМСУЛЛОХ (а.) – Аллохнинг нури, ёгдуси ёки Аллохнинг куёвдек порлок чехрали, чиройли бандаси.
ШАРБАТ (а.) – ёкимли, ширин, суюкли киз.
ШАРИФ (а.) – шарафли, мукаддас, азиз.
ШАРИФА (а.) – азиз, кадрли, шарафли киз.
ШАФИКА (а.) – шафкатли, мехру мурувватли, окибатли киз.
ШАХБОЗ (ф.т.) – лочин, чаккон, шиддаткор, шижоатли, довюрак, кудратли булсин.
ШАХИНА (ф.т.) – довюрак, мард, жасур, куркмас киз.
ШАХЛО (а.) – катта, кора кузли, гузал киз.
ШАХНОЗ (ф.т.) – шохлар, асилзодалар авлодига мансуб нозли, нозик ва зебо, гузал киз.
ШАХОБИДДИН (а.) – диннинг ёркин, нурли юлдузи.
ШАХОДАТ (а.) – гувохлик берувчи.
ШЕРАЛИ (ф.т-а.) – шердек довюрак, куркмас, жасур, Алидек куч-кудрат, акл-идрок эгаси булсин.
ШЕРБОИ (ф.т-узб.). – шердек довюрак, жасур, баходир бола улгайиб бой-бадавлат булсин.
ШЕРЗОД (ф.т.) – шернинг боласи; шердек довюрак, куркмас ботирлар авлодидан булган бола.
ШЕРМУРОД (ф.т-а.) – шердек куркмас, жасур, довюрак бола мурод-максадига етсин.
ШЕРМУХАММАД (ф.т-а.) – шердек довюрак, жасур, баходир болани Мухаммад (с.а.в.) охиратда шафоат килсинлар.
ШЕРХОН (ф.т.-узб.) – хон, асилзодалар авлодига мансуб, шердек довюрак, жасур, баходир бола ёки шерларнинг шери, хукмдори, яъни шердек довюрак баходирларнинг сардори.
ШЕРКОБИЛ (ф.т-а.) – шердек довюрак, жасур, баходир бола доно, акшш, кобил булиб уссин.
ШЕРКУЛ (ф.т-узб.) – Аллохнинг шердек жасур, довюрак бандаси.
ШИРИН (ф.т.) – ёкимли, азиз, суюкли, ширин бола.
ШОБЕРДИ (ф.т-узб.) – Аллохнинг мархамати билан дунёга келган бола улгайиб улуг мартабалар сохиби булсин.
ШОДИ (ф.т.) – шодлик, кувонч, бахтиёрлик.
ШОДИБЕК (ф.т-узб.) – беклар авлодидан булган шоду хуррам, кувнок, бахтиёр бола.
ШОДИГУЛ (ф.т.) – шоду хандон, бахтиёр, кувнок ва гулдек зебо киз.
ШОДИЁР (ф.т.) – шоду хуррамлик, кувонч, бахтиёрлик хамиша хамрохи булсин ёки бизга шодликни ёр этган ёхуд кувончли кунда тугилган бола.
ШОДИМУРОД (ф.т-а.) – шод, хуррам, бахтиёр бола улгайиб мурод-максадига етсин ёки шоду-хуррамлик, кувонч-бахтиёрлик келтирган бола муродимизга етказди.
ШОДИМУХАММДД (ф.т-а.) – шоду хуррам бахтиёр болани Мухаммад (с.а.в.) охиратда шафоат килсинлар.
ШОДИЯ (ф.т.) – шод, хуррам, кувнок, бахтиёр ёки кувончли кунда турилган киз.
ШОДМОН (ф.т.) – шод, бахтиёр, кувнок ёки хаёти шодликка тулик булсин ехуд кувончли, шодмон кунда тугилган бола.
ШОИР (а.) – шоир, сузга чечан, хозиржавоб, ширинсуз, нотик булсин.
ШОИРА (а.) – шоира булсин, сузга чечан, ширинсухан, нотика киз булсин.
ШОЙИСТА (ф.т.) – хурмат-эхтиромга лойик, эъзоз-эътиборга муносиб киз.
ШОКИР (а.) – шукур килувчи, Аллохга шукур килувчи бола булсин ёки бизга фарзанд бергани учун Аллохга шукр.
ШОХИДА (а.) – сулув, гузал, зебо киз.
ШОХИМАРДОН (ф.т.) – мард, баходирлар шохи.
ШОХРУХ (ф.т.) – юзида шохлик аломатлари зохир булган келишган, зебо бола.
ШОХСАНАМ (ф.т-а.) – гузаллар, сулувлар шохи, зеболикда беназир, бекиёс киз.
ШУКУР (а.) – каноат, сабру токат килувчи, рози, миннатдор.
ШУКРУЛЛОХ (а.) – бизга фарзанд ато килганлиги учун Аллохга бехад хамду санолар, шукроналар булсин.
ШУХРАТ (а.) – довруг, обру, шон, ифтихор.
Э
ЭЛБЕК (узб.) – улгайиб элнинг бега, сардори, йулбошчиси булсин.
ЭЛДОР (узб-ф.т.) – улгайиб юкори мартабалар эгаси, элнинг йулбошчиси, рахнамоси, хукмдори булсин.
ЭЛМУРОД (узб-а-.)- эл орзу килган фарзанд булсин, элини орзу-муродига эриштирсин.
ЭРАЛИ (узб-а.) – жасур, дойюрак, мард бола Алидек куч-кудрат, акл-заковатли булсин.
ЭРГАШ (узб.) – ака ва опаларига эргашиб юрсин.
ЭРКИН (узб-) – эркин, озод, хур бола.
ЭСОН (узб.) – сог-саломат, омон-эсон уссин.
ЭШБЕК (узб.) – беклар наслидан булган бола улгайиб, ака-укаларига хамдам, эш, хамнафас булсин.
ЭШБУРИ (узб.) – бури хамрохи, йулдоши булиб, унн ёмон кучлардан, ёвуз рухлардан химоя килсин, асрасин.
ЭШДАБЛАТ (узб-а.) – мол-дунё, давлатга эришиб, бой-бадавлат булсин, ризки бутун булиб, бахтли, тотув хаёт кечирсин.
ЭШМУРОД (узб.-а.) – орзу кдяинган хамрох ёки орзусига хамрох булиб, мурод-максадига етсин.
ЭШКОБИЛ (узб.) – одобли, эс-хушли, кобил бола, ака- укаларига йулдош, хамдам, эш булсин.
ЭЪЗОЗ (а.) – эътиборга, хурмат-эхгиромга сазовор булган кадрли, кимматли, суюкли бола.
ЭХСОН (а.) – совга, тухфа.
Ю
ЮЛДУЗ (узб.) – юлдуздек ёруг юзли, чиройли, гузал киз.
ЮНУС (кад.ях.) – каптар.
ЮСУФ (кад.ях.) – ортган, купайган хусн маъносида.
Я
ЯЙРА (узб.) – яйраб-яшнаб уссин, хаёти кувончга тулик булсин.
ЯШАР (узб.) – яшаб кетсин.
У
УКТАМ (узб.) – кучли, кудратли, довюрак, жасур, викорли.
УЛМАС (узб.) – улмасин, умри узок булсин.
УЛМАСОЙ (узб.) – улмасин, яшаб кетсин, умри узок булсин деб умид, ният килинган ойдек гузал, зебо киз.
УРАЛ (узб.) — тугилганда киндигига уралиб тушган ёки жингалак сочли бола.
УРОК (узб.) – урокдек уткир, кескир булсин ёки киндиги урок билан кесилган бола.
УТКИР (узб.) – уткнр, уткир аклу заковат сохиби, доно бола булсин.
УТКИРБЕК (узб.) – беклар авлодига мансуб булган уткир аклу заковат сохиби, билимли, доно бола.
УГИЛОЙ (узб.) – шу ойдек гузал киздан кейинги тугилажак фарзанд угил булсин.
УРИЛШОД (узб-ф.т.) – ушбу кувнок, бахтиёр, шодон киздан кейин тугиладиган бола угил булсин.
К
КАЛДИРГОЧ (узб.) – калдиргочнинг канотидек нозик, ингичка кошли, сулув, гузал киз.
КАМБАР (а.) – тургай.
КАХРАМОН (ф.т.) – довюрак, жасур, кудратли, куркмас.
КИЛИЧ (узб.) – киндиги килич билан кесилган бола ёки киличдай кескир, уткир, мустахкам булсин.
КУДРАТ (а.) – кучли, кудратли.
КУДРАТУЛЛОХ (а.) – Аллохнинг кудрати билан дунёга келган бола ёки Аллохнинг кудратли, кучли бандаси булсин.
КУНДУЗ (узб.) – кундуздек чиройли, зебо киз.
КУНДУЗОЙ (узб.) – кундуздек гузал, ойдек сулув, зебо киз.
КУРБОН (а.) – Курбон ойида тугилган бола.
КУРБОНАЛИ (а.) – Курбон ойида дунёга келган бола Алидек куч-кудрат, акл-заковатли булсин.
КУРБОННАЗАР (а.) – Курбон ойида тугилган, Худонинг назари тушган бола.
КУРБОНОЙ (а.-узб.) – Курбон ойида тугилган ойдек гузал, сулув киз.
КУТБИДДИН (а.) – диннинг асоси, таянчи.
КУТЛИ (узб.) – бахтли, саодатманд, икболи порлок.
КУТЛИБЕКА (узб.) – бахтли,саодатли, икболи порлок олийнасаб киз.
КУЛДОШ (узб.) – кумакчи, дуст, хамдам.
КУЧКОР (узб.) – мояги, эркаклик тухуми катта булиб тугилган ёки пешонаси дунг ёхуд кучкордек кучли бола.
КУШОК (узб.) – баданида кушимча аъзо билан тугилган бола.
Г
ГАЙРАТ (а.) – серхаракат, шижоатли, толмас, гайратли бола булсин.
ГИЁС (а.) – кумак, ердам, мадад.
ГИЁСИДДИН (а.) – диннинг мадади, кумаги, ёрдами.
ГОЛИБ (а.) – зафар козонувчи, енгилмас, юлиб.
ГУЛОМ (а.) – ёш хизматкор кул.
Х
ХАБИБ (а.) – суюкли дуст, кадрдон, гамхур.
ХАБИБА (а.) – севимли, мехрибон, кадрли киз.
ХАБИБУЛЛОХ (а.) – Аллохнинг суюкли дусти.
ХАЙДАР (а.) – арслон, куркмас, жасур, кучли, кудратли бола булсин.
ХАЙИТ (а.) – хайит байрами кунларида тугилган бола.
ХАЙИТАЛИ (а.) – хайит байрами кунларида дунёга келган бола Али каби зур инсон булиб етишсин.
ХАЙИТГУЛ (а-ф.т) – хайит кунида тугилган, гулдек чиройли, зебо киз.
ХАЙИТМУРОД (а.) – хайит кунида фарзандли булиб, орзумизга эришдик ёки хайит кунида тугилган бола мурод-максадига етсин.
ХАЛИМА (а.) – рахмдил, шафкатли, мулойим табиатли, беозор, суюкли киз.
ХАМДАМ (ф.т.) – содик дуст, урток, ака-укаларига, отасига хамдам, мададкор, эш булсин.
ХАМИД (а.) – Аллох таолога хамду сано айтувчи.ХАМИДА (а.) – Аллохга шукур килувчи, хамду сано айтувчи ёки мактовга сазовор киз.Х
АМИДУЛЛОХ (а.) – Аллохнинг мактовига сазовор, аъло бандаси.
ХАМРО(Х) (ф.т.) – хамдам, шерик.ХАСАН (а.) – чиройли, аъло, гузал.
ХАСАНАЛИ (а.) – чиройли, куркам бола Алига ухшаган яхши одам булсин.
ХАСАНХУЖА (а-ф.т.) – хужалар авлодига мансуб чиройли, куркам бола.
ХОЖИ (а.) -мукаддас хаж зиёратида булган зиёратчи.
ХОЖИМУРОД (а.) – хожи эриштирган орзу-мурод ёки улгайиб хожи булсин, мурод-максадига етсин.
ХОТАМ (а.) – олийхиммат, саховатпеша бола.
ХУЛКАР (узб.) – Сурайё юлдузидек ёруг юзли, чиройли гузал киз ёки икболи сурайё юлдузидек порлок булсин.
ХУМОЮН (ф.т.) – муборак, кутлуг.
КИСКАРТМАЛАР:
(с.а.в.) — Соллаллоху алайхи васаллам
а. — арабча
муг. — мугилча
пахл.- пахлавийча
узб. — узбекча
хинд. — хиндча
ф.т. — форс-тожик
юн. — юнонча
ях. — яхудийча
кад. ях. — кадимий яхудийча

Ҳаққимизда uzbekiston

Яна маълумот

juma-muborak-uz

Жума билан табриклаш мумкинми – йоқми ? Аниқ жавоби!

Маълумки, жума имонлилар орасида ҳафтанинг енг муҳим куни ҳисобланади. Унинг пайдо бўлиши муносабати билан мусулмонлар …

100200300