Главная / Жамият / Исмлар маъноси, руйхати, замонови ва исломи

Исмлар маъноси, руйхати, замонови ва исломи

Аллохнинг борлигига ишонган одам У зотни яхши таниши хам керак. Акоид илми истилохи билан айтганда маърифат хосил килиши лозим. Бу маърифат эса Аллох таолонинг гузал исмлари ва У зотнинг сифатларини билиш ила хосил булади.

Аллох таоло: «Аллохнинг гузал исмлари бордир. Бас, Унга уша (исм)лар ила дуо килинг», деган (Аъроф: 180-оят). Аллохнинг барча исмлари гузалдир. Мумин-мусулмон банда Аллохга дуо килганида, уша гузал исмлар ила дуо килмоги лозим.

ismlar-uzbek

Исмлар руйхати: угил/болалар /киз

АББОС (а.) – ковоги солик, хумрайган, жиддий. Баъзи болалар шу холатда тугилади.
АБДУЛАЗИЗ (а.) – иззат ва куч-кудрат сохиби булган голиб Аллохнинг бандаси.
АБДУЛАЗИМ (а.) – буюк Аллохнинг бандаси.
АБДУЛВАЛИ (а.) – дуст, мададкор Аллохнинг бандаси.
АБДУЛВАХХОБ (а.)– барча учун уз неъматларини текин ато этувчи Аллохнинг бандаси.
АБДУЛВОХИД (а.)– битта, ягона, танхо булган Аллохнинг бандаси.
АБДУЛЖАББОР (а.) – бандаларнинг ишларини ислох килувчи Аллохнинг бандаси.
АБДУЛЖАЛИЛ (а.) – барча жихатдан мукаммал ва гузал улуг Аллохнинг бандаси.
АБДУЛЛАТИФ (а.) – лутфу эхсон, чексиз мархаматлар сохиби булган Аллохнинг бандаси.
АБДУЛАХАД (а.) – якка-ягона булган Аллохнинг бандаси.
АБДУЛКАРИМ (а.) – карам килувчи, саховат курсатувчи ва бандаларининг гунохларини кечирувчи, авф этувчи Аллохнинг бандаси.
АБДУЛЛОХ (а.) – Аллохнинг бандаси.
АБДУЛМАЛИК (а.) – подшох Аллохнинг бандаси.
АБДУЛФАТТОХ (а.) – рахмат хазиналарини очувчи Аллохнинг бандаси.
АБДУЛХОЛИК (а.) – яратувчи Аллохнинг бандаси.
АБДУЛКАХХОР (а.) – барчани буйсундирувчи Аллохнинг бандаси.
АБДУЛКОДИР (а.) – хамма нарсага кодир булган, куч-кудрат сохиби Аллохнинг бандаси.
АБДУЛГАФУР (а.) – бандаларининг гунохларини яшириб, жазо бермай турувчи Аллохнинг бандаси.
АБДУЛГАФФОР (а.) – бандаларининг хато ва гунохларини кечирувчи Аллохнинг бандаси.
АБДУЛГАНИ (а.) – хеч нарсага эхтиёжсиз, бой Аллохнинг бандаси.
АБДУЛХАЙ (а.) – абадий тирик Аллохнинг бандаси.
АБДУЛХАМИД (а.) – хамиша, доимо хамду санога, мактовга сазовор булган Аллохнинг бандаси.
АБДУЛХАКИМ (а.) – хикмат ва чексиз билимлар сохиби булган Аллохнинг бандаси.
АБДУЛХАФИЗ (а.) – уз панохида сакловчи Аллохнинг бандаси.
АБДУРРАЗЗОК (а.) – барча тирик мавжудотга ризк берувчи Аллохнинг бандаси.
АБДУРРАУФ (а.) – ута мехрибон, рахмати кенг Аллохнинг бандаси.
АБДУРРАШИД (а.) – барча ишлари тугри чикувчи Аллохнинг бандаси.
АБДУРРАХИМ (а.) – рахимли Аллохнинг бандаси.
АБДУРРАХМОН (а.) – ута мехрибон Аллохнинг бандаси.
АБДУССАМАД (а.) – хожатбарор Аллохнинг бандаси.
АБРОР (а.) – покиза, яхши хулк-атвор эгаси.
АДОЛАТ (а.) – одиллик.
АЗАМАТ (а.) – улуг, кудратли.
АКБАР (а.) – буюк, улуг.
АКМАЛ (а.) – энг етук, энг мукаммал.
АКРАМ (а.) – карамли, сахий
АЛИ (а.) – олий, энг юксак.
АЛИШЕР (а.-ф.т.) – шердек кудратли, жасур, довюрак бола. Алидек куч-кудрат ва акл-заковат эгаси булсин.
АМИР (а.) – хукм килувчи, хукмдор, йулбошчи.
АНБАР (а.) – ёкимли, хушбуй, ажойиб хидли.
АНВАР (а.) – нурли, ёруг, чарогон ёки икболи порлок бола.
АРСЛОН (а.) – шер, шердек кудратли, довюрак, куркмас булсин.
АСАД (а.) – Шер. Асад ойида тугилган бола ёки Шердек кудратли, куркмас, довюрак булсин.
АСАДУЛЛОХ (а.) – Аллохнинг шери ёки Аллохнинг шердек кудратли, довюрак, жасур бандаси.
АСАЛ (а.) – асалдек ширин, севимли киз.
АСОМИДДИН (а.) – диннинг кумаги, ёрдами, мадади.
АЪЗАМ (а.) – энг буюк.
АХМАД (а.) – Аллохга олкиш ва хамду санолар айтувчи, олкишга сазовор, мактовга лойик.
АХРОР (а.) – мехру мурувватли, мархаматли.
БАДРИДДИН (а.) – диннинг тулин ойи.
БАРНО (ф.т.) – келишган, чиройли.
БАСАНДА (ф.т.) – оилада кетма-кет кизлар тугилса, энди етарли булди, энди киз бола тугилиши тухтасин, деган маънода ушбу исм куйилган.
БАХТИЁР (ф.т.) – бахт-саодат, кувонч ёр булсин.
БАХОДИР (ф.т.) – ботир, куч-кудратли.
БАХОР (ф.т.) – бахорда тугилган фарзанд ёки хаётда бахордек гузал, чиройли, файзли булсин.
БАХРИДДИН (а.) – диннинг нури, шуъласи.
БАХРОМ (ф.т.) – Миррих (Марс) сайёрасининг номи булиб, у кадимдан бахт ва саодат тимсоли сифатида тараннум этилган, шу билан бир каторда кадимги эрон шохларидан бири булган Бахромга хам нисбат берилиб, куч-кудрат сохиби булсин, деган маънода хам ушбу ном болага берилган.
БЕКЗОД (узб-ф.т.) – беклар авлодидан булган бола ёки бек фарзанди, боласи.
БЕКМУРОД (узб-а.) – беклар авлодидан булган бола улгайиб, орзу максадига етсин.
БЕРДИМУРОД (узб-а,) – Аллох бизга угил ато килиб, орзу максадимизга етказди ёки Аллох берган бола вояга етиб, мурод-максадига эришсин.
БЕХЗОД (ф.т.) – яхши саодатли кунда тугилган, яхши аслзода бола.
БЕХРУЗ (ф.т.) – бахт-саодатли кунда тугилган бола.
БИБИХОЛ (узб-ф.т.) – хол билан тугилган, эътиборли аслзода киз.
БИНАФША (узб.) – бинафшадек нафосатли, сулув, куркам
БОБУР (узб.) – йулбарс.
БОЗОР (ф.т.) – бозор куни тугилган бола.
БОЙМУРОД(узб-а.) – бой-бадавлат бола, улгайиб орзу муродига етсин.
БОЙКОБИЛ (узб-а.) – эс-хушли, аклли, мумин-кобил бола, улгайиб бой-бадавлат булсин.
БОЛТА (узб.) – киндиги болта билан кесилган бола ёки болтадек кескир, уткир, мустахкам булсин.
БОТИР(узб-муг.) – мард, пахлавон, довюрак, жасур.
БУРИ (узб.) – тугилганда тиши мавжуд булган бола.

ВАФО (а.) – вафоли, садокатли, содик.
ВОСИЛ (а.) – висолга етишган.

ГАВХАР (ф.т.) – гавхардек кимматли, бебахо, асл, зебо киз.
ГАВХАРШОД(ф.т.) – гавхардек бебахо, кимматли, кадрли, кувнок, шоду хуррам зебо киз.
ГУЛАНДОМ (ф.т.) – гулбадан, нозик, гузал киз.
ГУЛАСАЛ (ф.т-а.) – гулдек чиройли, нафис, асалдек ширин, тотли, севимли киз.
ГУЛЖАМОЛ (ф.т-а.) – хусни жамоли гулдек зебо киз.
ГУЛЖАХОН (ф.т.) – жахоннинг гулдек гузал кизи.
ГУЛНОЗ (ф.т.) – гулдек нозик ва нозли гузал киз.
ГУЛРУХ (ф.т.) – юзи гулдек гузал киз.
ГУЛЧЕХРА (ф.т.) – гулюзли, чиройли киз.
ГУЛШАН (ф.т.) – хаёти гулзордек файзу тароватли булсин.
ГУЛШОД (ф.т.) – гулдек гузал, сулув, шоду хуррам
ГУЗАЛ (узб.) – зебо, сулув, чиройли

ДАВЛАТ (а.) – давлатманд, бой, саодатли, толеи порлок булсин.
ДАВРОН (а.) – даврининг, замонасининг бахтиёр фарзанди булсин.
ДИЛАФРУЗ (ф.т.) – кунгилни ёритувчи, калбни кувончга тулдирувчи зебо киз.
ДИЛБАР (ф.т.) – кунгилни олувчи, суюкли, гузал.
ДИЛМУРОД (ф.т-а.) – дилдаги муродга, орзуга етказган бола.
ДИЛНАВОЗ (ф.т.) – дилни эркаловчи, кунгилга завку шавк багишловчи севимли зебо киз.
ДИЛНОЗ (ф.т.) – нозик калб сохиби.
ДИЛОВАР (ф.т.) – жасур, куркмас, довюрак, шижоатли.
ДИЛОРО (ф.т.) – кунгилни безовчи, дилга оро берувчи киз.
ДИЛОРОМ (ф.т.) – дилга ором берувчи, кунгилга таскин
ва хузур-халоват бахш этувчи.
ДИЛРАБО (ф.т.) – кунгилни жалб килувчи, дилни тортувчи, суюкли, гузал киз.
ДИЛШОД (ф.т.) – дили шод булиб юрсин ёки калбларга севинч, шоду хуррамлик бахш этган бола.
ДУРДОНА (а-ф.т.) – инжу, дур донасидек бебахо, кадрли, чиройли киз.

ЕТИМ (а.) – якка, ягона, танхо, ёлгиз.

ЁДГОР (ф.т.) – агар бола дунёга келгандан кейин отаси ёки онаси оламдан утиб колса, унга мархумдан эсдалик, ёдгорлик булсин деб, ушбу исм берилади.
ЁРКИНОЙ (Узб.) – келажаги ёруг, нурли ва ойдек гузал киз.
ЁКУБ (кад.ях.) – изидан борувчи, сабр-токатли, довюрак, жасур.
ЁКУТ (кад.ях-а.) – ранги кизил булган кимматбахо ноёб тош.

ЖАВЛОН (а.) – чаккон, чиройли, шахдам кадам ташловчи.
ЖАЛОЛ (а.) – улуг, буюк, куркам.
ЖАЛОЛИДДИН (а) – диннинг улугворлиги ёки диннинг юксак намоёндаси.
ЖАМОЛ (а.) – чиройли, куркам бола.
ЖАМШИД (ф.т.) – буюк, кудратли.
ЖАСУР (а.) – довюрак, куркмас, жасоратли.
ЖАХОНГИР (ф.т.) – жахонни забт этувчи, фотих.
ЖУМА (а.) – жума куни тугилган бола.
ЖУМАГУЛ (а.ф.) – жума куни тугилган, гулдек чиройли сулув киз.
ЖУМАКУЛ (а.-узб.) – Аллохнинг жума куни тугилган бандаси ЖУМАНАЗАР (а.) – жума куни берилган тухфа.
ЖУРА (ф.т.) – дуст, урток, хамдам.

ЗАЙНАБ (а.) – келишган, хушкомат, сулув киз.
ЗАЙНИДДИН (а.) – дининг безаги, чиройи, курки.
ЗАРИНА (ф.т.) – зарли, чиройли киз.
ЗАРИФ (а.) – бегубор, покиза, нозик таъб, уткир акл сохиби.
ЗАРИФА (а.) – иффатли, покиза, нозик таъб, фахм-фаросатли киз.
ЗАФАР (а.) – толиб, саодатманд.
ЗЕБИНИСО (ф.т.-а.) – аёлларнинг зеби, гузал, зебоси.
ЗЕБО (ф.т.) – гузал, сулув, чиройли киз.
ЗИЁ (а.) – нурли, толеи порлок бола.
ЗИЙНАТ (а.) – зийнатли, безанган, ораста, куркам киз.
ЗОЙИР (а.) – зиёратчи.
ЗОКИР (а.) – Аллохни зикр килувчи, ёдга олувчи.
ЗУБАЙДА (а.) – аёлларнинг танлаб олингани, энг яхшиси.
ЗУЛФИЯ (ф.т.) – жингалак сочли, сулув киз.
ЗУЛХУМОР (а.) – интик булиб купдан кутилган киз.
ЗУМРАД (ф.т.) – зумраддек кимматли, чиройли, зебо киз.
ЗУХРО (а.) – Зухро юлдузидек нурли, чиройли, сулув ва икболи порлок киз.

ИБОДАТ (а.) – тоат-ибодат килиш, Худога сигинувчи, Унга буйсунувчи ёки ибодат пайтида тугилган киз.
ИБОДУЛЛОХ (а.) – Аллохнинг бандалари, куллари.
ИБРОХИМ (кад.ях.) – халкларнинг отаси.
ИЗЗАТУЛЛОХ (а.) – Аллохнинг хурмат-иззатли бандаси булсин.
ИЛХОМ (а.) – рухий кутаринкилик, рухланиш, авжланиш.
ИМОМ (а.) – олдинда турувчи пешво, диний рахнамо.
ИНТИЗОР (а.) – интизор булиб купдан орзикиб кутилган киз.
ИРОДА (а.) – Худонинг иродаси билан дунёга келган киз.
ИСКАНДАР (юн.) – куркмас, довюрак, жасур, мардларнинг сардори, бошлик.
ИСЛОМ (а.) – буйсунувчи, итоаткор, художуй.
ИСМОИЛ (кад.ях.) – Худо эшитди; Худодан сураб олинган бола.
ИСРОИЛ (кад.ях.) – Аллохга итоат килувчи, Аллох йулида курашчи.
ИХТИЁР (а.) – ихтиёри, эрки узида, хур, озод.
ИКБОЛ (а.) – бахту саодат, ёруг келажак, хаёт.

ЙУЛДОШ (узб.-ф.т.) – хамрох.

КАМОЛ (а.) – етук.
КАМОЛИДДИН (а.) – диннинг камоли, ривожи ёки диннинг баркамол, етук намоёндаси.
КОМИЛ (а.) – етук, мукаммал.
КАМОЛА (а.) – етук, баркамол киз.
КОМРОН (ф.т.) – максадга эришувчи, саодатманд, кудратли, омадли, толеи порлок.
КУМУШ (узб.) – кумушдек бебахо, кимматбахо, кадрли, сулув киз.

ЛАЙЛИ (а.) — тун кизи, тунда тугилган киз.
ЛАТИФА (а.) – мехрибон, мулойим киз.
ЛАТОФАТ (а.) – латофатли, покиза, шафкатли, зебо киз.
ЛОБАР (а-) – чиройли, келишган, ёкимли, дилкаш киз.
ЛОЛА (ф.т.) – лоладек нафосатли,чиройли, куркам, гузал
ЛУТФИЯ (а.) – мурувватли, мехрли, сулув киз.
ЛУТФУЛЛОХ (а.) – Аллохнинг лутфу эхсони, муруввати, мархамати.

МАВЖУДА (а.) – яратилган, бор, бархаёт.
МАВЛУДА (а.) – хосиятли, мукаддас кунда дунёга келган киз.
МАДИНА (а.) – бу исм Арабистондаги мукаддас зиёратгох шахар булган Мадина номидан олинган.
МАЛИКА (а.) – малика ёки шох авлодидан булган аёл.
МАЛОХАТ (а.) – куркам, гузал, малохатли киз.
МАСТУРА (а) – пардали, иффатли, покиза киз.
МАТЛУБА (а.) – илтижо килиб сураб олинган киз.
МАФТУНА (а.) – мафтун килувчи, жозибали, дилкаш киз.
МАХБУБА (а.) – севилган, суюкли, дилбар киз.
МАХЛИЁ (а.) – узига жалб этувчи, кунгилни ром килувчи, сехрловчи, назокатли, жозибали, сулув киз.
МАХМУД (а.) – макталган, мактовга лойик.
МЕХРИНИСО – аёлларнинг куёши.
МИРЗА (ф.т.) – саводли, укимишли билимдон булиб уссин.
МОХИГУЛ (ф.т.) – ойдек сулув, чиройли ва гулдек гузал киз.
МОХИДИЛ (ф.т.) – кунгилнинг ойи ёки кунглимизни ойдек ёритган, нурга тулдирган сулув киз.
МОХИНУР (ф.т-а.) – ой нуридек покиза, сулув киз.
МОХИРА (а.) – махоратли, пишик киз.
МУАЗЗАМ (а.) – азим, улуг, буюк.
МУАТТАР (а.) – хушбуй хид таратувчи.
МУБОРАК (а.) – кутлуг, саодатли.
МУЗАФФАР (а.) – зафар козонувчи, галабага эришувчи, голиб.
МУНАВВАР (а.) – нурли, чарогон, ёруг.
МУНИРА (а.) – нур сочувчи, юзидан нур таралувчи, нурли, зебо киз. МУНИС (а.) – дуст, хамдам.
МУРОД (а.) – улгайиб мурод-максадига етсин ёки орзу, муродга эриштирган бола.
МУСАЛЛАМ (а.) – буйсунувчи, итоаткор.
МУСУЛМОН (а.) – Ислом динига эътикод килувчи, иймонли, художуй.
МУХТОР (а.) – танланган, сайланган, эркин, озод.
МУШАРРАФ (а.) – шарафланган, шарафли, хурмат-эхтиромга эришган.
МУЯССАР (а.) – Аллох етказган, муяссар килган фарзанд.
МУКАДДАМ (а.) – биринчи фарзанд.
МУКАДДАС (а.) – кутлуг, табаррук, мукаддас, азиз.
МУХАММАД (а.) – макталадиган, мактовга, олкишга лойик, сазовор.
МУХАРРАМ (а-) – мухарррам ойида дунёга келган бола.
МУХТАРАМ (а.) –энг хурматли, эъзозли.

НАВРУЗ (фт.) – янги кун, янги кунда – Навруз куни тугилган бола.
НАЖМИДДИН (а.) – диннинг юлдузи, диннинг икболи.
НАЗАР (а.) – Аллох назар килган, Аллохнинг назари тушган бола.
НАЗИРА (а.) – авлиёлар, эшонларга назр килинган, багишланган киз.
НАЗИФА (а.) – покиза.
НАЗОКАТ (а.) – нозиклик, нозик табиатли, нозанин сулув киз.
НАЗРУЛЛОХ (а.) – Аллохга назр килинган, багишланган бола.
НАМОЗ (ф.т.) – намоз вактида тугилган бола.
НАРГИЗ (а.) – наргисдек нафосатли, нозик, гузал киз.
НАРИМОН (а-ф.т.) – жасур, куркмас, куч-кудратли.
НАСИБА (а.) – ризки бутун, насибали киз булсин.
НАСИМ (а.) – тонг пайти эсган шабададек юмшок кунгилли, мулойим табиатли, ёкимли бола.
НАСИМА (а.) – тонг шамолидек ёкимли, хузурбахш, мулойим табиатли, юмшок кунгил, покиза, нафосатли
НАСРИДДИН (а.) – диннинг ёрдами, кумаги.
НЕЪМАТ (а.) – ризки бутун, насибаси тукис булсин.
НЕЪМАТУЛЛОХ (а.) – Аллохнинг саховати, мархамати, Аллохнинг неъмати.
НИГИНА (ф.т.) – узук, кимматбахо узукдек бебахо, азиз, гузал киз.
НИГОРА (ф.т.) – чиройли юзли, зебо, тенгсиз хусн сохибаси.
НИЗОМ (а.) – тартиб-интизомли,одоб-ахлокли бола булсин.
НИЗОМИДДИН (а.) – диний илмларни, тартиб-коидаларни мукаммал билувчи, дин ривожига хисса кушувчи.
НИЛУФАР (хинд.) – нилуфардек нафосатли, нозик ва зебо киз.
НИШОН (ф.т.) – бола тугилганда унинг баданида бирон хил белги булса ёки отасидан нишона булсин деган маънода ушбу исм куйилади.
НОДИР (а.) – ноёб, кимматбахо, кадрли бола.
НОДИРА (а.) – тенгсиз, бебахо, беназир, бекиёс гузаллик сохибаси.
НОРБОЙ (ф.т-узб.) кизил холли бола улгайиб бой-бадавлат булсин.
НОРМУРОД (ф.т-а.) – кизил холли бола орзу муродларимизга эриштирди ёки кизил холли бола сог-омон улгайиб истагига, муродига етсин.
НОРМУХАММАД (ф.т.-а.) – кизил холли болани Мухаммад (соллаллоху алайхи васаллам) охиратда шафоат килсинлар.
НОРМУМИН (ф.т-а.) – кизил холли бола, аклли, доно, мумин-кобил булсин.
НОРОЙ (ф.т-узб.) – кизил хол билан тугилган, ойдек зебо, куркам киз.
НОРТОЖИ (ф.т.) – кизил холли бола.
НОРХОЛ (ф.т.) – баданида кизил хол билан тугилган киз.
НОРКОБИЛ (ф.т-а.) – кизил хол билан тугилган бола, улгайиб кобил булсин.
НОСИР (а.) – ёрдам берувчи, голиб.
НУРББК (а-узб.) – беклар авлодига мансуб булган толеи нурли, икболи порлок бола.
НУРЖАМОЛ (а.) – нур юзли, чиройли, гузал киз.
НУРИДДИН (а.) – диннинг нури, зиёси, машъали.
НУРУЛЛОХ (а.) – Аллохнинг нури, зиёси, ёгдуси.
НУСРАТ (а.) – ёрдам берувчи, кумак берувчи, голиб.
НУСРАТУЛЛОХ (а.) – Аллохнинг кумаги, муруввати.

ОБИД (а.) – Аллохга сигинувчи, Унга ибодат килувчи.
ОБИДА (а.) – Аллохга ибодат килувчи, такводор киз.
ОБОД (ф.т.) – хаёти обод, серфайз, насибаси бутун булсин.
ОДИЛ (а.) – адолатли, хакгуй.
ОДИНА (ф.т.) – хосиятли булган, муборак кун хисобланган жума кунида тугилган бола.
ОЗОД (ф.т.) – озод, хур, эркин.
ОЗОДА (ф.т.) – хур, эркин, покиза киз.
ОЗОДБЕК (ф.т-узб.) – беклар авлодига мансуб булган хур, эркин, саодатманд бола.
ОЙГУЛ (узб-ф.т.) – ойдек чиройли, сулув, гулдек чиройли киз.
ОЙДИН (узб.) – ойдин, ёруг кечада тугилган киз ёки хаёти нурли, икболи порлок, чарогон булсин.
ОЙЖАМОЛ (узб-а.) – ойдек гузал хусн сохибаси, ой юзли зебо киз.
ОЙНИСА (узб-а.) – аёлларнинг ойдек сулуви, зебоси.
ОЙША (а.) – бархаёт яшовчи.
ОЛИМ (а.) – илм сохиби.
ОЛИМА (а.) – илмли, билимдон киз.
ОЛИЯ (а.) – олий, улуг, юксак мартабали.
ОЛЛОЁР (а-ф.т.) – Аллох ёр, мададкор булсин, хамиша хамдам, хамрох булсин, куллаб уз панохида асрасин.
ОМОН (а.) – усиб, улгайиб сог-омон булсин.
ОМОНУЛЛОХ (а.) – Аллохнинг узи хар кандай хавф-хатар ва офатлардан омон саклайдиган бола.
ОРЗИГУЛ (ф.т.) – орзу килиб эришилган гулдек сулув, дилрабо киз.
ОРЗУ (ф.х.) – ота-онасини орзусига эриштирган, максадига етказган ёки орзикиб кутилган бола.
ОРИФ (а.) – маърифатли, билимли, аклли, Аллохни таниган художуй, такводор.
ОРТИК (узб.) – баданида бирор ортикча аъзо билан тугилган бола.
ОТАБЕК (узб.) – бекларнинг бошлиги, сардори.
ОКИЛ (а.) – аклли, доно, зукко.
ОКИЛА (а.) – аклли, зукко, доно киз.

ПАНЖИ (ф.т.) — одатда оиладаги бешинчи болага ушбу ном куйилади. Панж-беш маъносини англатади.
ПАРДА (ф.т.) — парда билан тугилган бола.
ПУЛАТ (ф.т.) — пулатдан кучли, иродали, мустахкам булиб улгайсин.

РАВШАН (ф.т.) — нурли, ёруг, чарогон ёки икболи порлок бола булсин.
РАЖАБ (а.) — Ражаб ойида, яъни хижрий йилнинг еттинчи ойида тугилган бола.
РАМАЗОН (а.) — кутлуг, муборак ой хисобланмиш камарий йилнинг 9 ойида тугилган бола.
РАМЗИДДИН (а.) — диннинг рамзи, тимсоли.
РАСУЛ (а.) — Аллохнинг элчиси.
РАЪНО (а.) — раъногулдек сулув, чиройли, пурлатофат киз.
РАХМАТ (а.) — мехрибон, рахмдил, шафкатли.
РАХМАТУЛЛОХ (а.) — Аллохнинг рахмати, муруввати, мархамати билан дунёга келган бола.
РИЗО (а.) — розилик.
РОБИЯ (а.) — оиладаги туртинчи фарзанд.
РОЗИЯ (а.) — розилик, мамнунлик, шукроналик бахш этган, суюкли, ёкимтой, дилкаш киз.
РОХАТ (а.) — тинч-омон, рохатда, хузур-халоватда яшасин.
РУСЛАН (ф.т.) — арслон, куркмас, жасур, кудратли, довюрак.
РУСТАМ (пахл.) — куч-кудратли, ботир, енгилмас, довюрак жасур, матонатли.
РУХШОНА (ф.т.) — чиройли, гузал юзли, куркам, сулув
РУЗИ (ф.т.) — ризки бутун, насибали, бахт-саодатли булсин.
РУЗИМУРОД (ф.т-а.) — ризк-насибали бола улгайиб мурод-максадига етсин.
РУЗИМУХАММАД (ф-т-а.) — ризкли, насибали болани Мухаммад (соллаллоху алайхи васаллам) охиратда шафоат килсинлар.
РУЗИХОЛ (ф.т.) — ризкли, насибали, хол билан тугилган киз,

САДОКАТ (а.) — содик, садокатли, вафодор.
САДРИДДИН (а.) — диннинг баланд мартабали, юкори мавкега эга рахнамоси, диннинг улуг намоёндаси.
САИД (а.) — бахт саодатли.
САИДА (а.) — омадли, бахтли, саодатли.
САЙИД (а.) — эга, бошлик, рахнамо, аслзода, олийнасаб.
САЙИДА (а.) — олийнасаб сайидлар авлодига мансуб киз.
САЙИДБЕК (а.) — аслзода, олийнасаб беклар авлодидан булган бола.
САЙИДМУРОД (а.) — олий насаб, аслзода, сайидлар авлодига мансуб бола. Улгайиб мурод-максадига етсин.
САЙФИДДИН (а.) — диннинг киличи.
САЙФУЛЛОХ (а.) — Аллохнинг киличи.
САЛИМ (а.) — соглом, согу саломат.
САЛОМАТ (а.) — омон-эсонлик, согу саломатлик.
САМАНДАР (а.) — ут ичида яшовчи, утдан пайдо буладиган жонзот, улмас, мустахкам иродали.
САНАМ (а.) — мажусийлар илохи, маъбудаси; зебо, суюкли киз.
САОДАТ (а.) — бахтли, саодатли, икболи порлок киз.
САРВАР (а.) — йулбошчи, рахнамо.
САРВИНОЗ (ф.т.) — кадди-комати тикка усувчи, сарв дарахтидек келишган ва нозик киз.
САРДОР (ф.т.) — рахнамо, етакчи, йулбошчи, бошлик.
САФАР (а.) — Сафар ойида ёки сафар вактида дунёга келган бола.
САФАРАЛИ (а.) — Сафар ойида ёки сафар пайтида тугилган бола Алидек куч-кудрат, акл-заковат эгаси булсин.
САФАРГУЛ (а-ф.т.) — Сафар ойида ёки сафар пайтида дунёга келган гулдек куркам, зебо киз.
САЪДУЛЛОХ (а.) — Аллох ато этган бахт-саодат ёки Аллохнинг икболи порлок, бахту саодатли бандаси.
СЕВАР (узб.) — севимли, ёкимли фарзанд.
СИРОЖ (а.).- машъал.
СИРОЖИДДИН (а.) — диннинг нури, машъали.
СОАТ (а.) — хосиятли, бахтли соатда тугилган бола.
СОБИР (а.) — чидамли, сабру токатли, иродаси мустахкам бола.
СОБИТ (а.) — мустахкам, чидамли, келишган, чиройли бола.
СОДИК (а.) — садокатли, вафодор.
СОЖИДА (а.) — сажда килувчи, Аллохга сигинувчи мусулмон киз.
СОЛИХ (а.) — покиза, пок, солих амаллар килувчи.
СОХИБ (а.) — хужайин, эга, дуст, хамдам.
СУЛТОН (а.) — подшох, хукмдор, юксак мартаба, обру-эътибор эгаси булсин.
СУЛТОНАЛИ (а.) — юксак обру-эътибор, мартаба эгаси булсин ёки ушбу бола Алидек куч-кудрат, юксак аклу заковат эгаси булсин.
СУЛТОНМУРОД (а.) — юксак мавкели, мартабалар, обру-эътибор сохиби булиб етишсин, орзу-муродига эришсин.
СУЛТОНОЙ (а-узб.) — олий мартаба, мавкели, обру, эътибор сохибаси булган ойдек гузал, зебо киз.
СУРАЙЁ (а.) — юзи Сурайё юлдузидек нурли, ёруг, гузал киз, икболи Сурайё юлдузидек порлок булсин.

ТАБАССУМ (а.) — хаёти шодликка, кувончга тулик булсин ёки кулиб, жилмайиб турувчи, чехрасидан табассум аримайдиган киз.
ТАЛЪАТ (а.) — юз куриниши чиройли, гузал бола.
ТЕМИР (узб.) — темирдек мустахкам иродали булсин.
ТЕША (узб.) — тешадек уткир, кескир булсин, мустахкам булсин ёки киндиги теша билан кесилган бола.
ТИЛОВМУРОД (узб-а.) — тилаб олинган, Худодан сураб олинган бола улгайиб мурод-максадига етсин.
ТОЖИДДИН (ф.т-а.) — диннинг тожи, диннинг юксак билимдони, улуг намоёндаси.
ТОЖИМУРОД (ф.т-а.) — хол билан тугилган бола улгайиб мурод-максадига етсин ёки холли бола орзу-муродимизга эриштирди.
ТОЖИНИСО (ф.т-а.) — аёлларнинг тожи, улуги, эътиборга сазовори ва энг гузали.
ТОЛИБ (а.) — талаб килувчи, илм изловчи.
ТОШМУРОД (узб-а.) — тошдек махкам, мустахкам иродали бола улгайиб мурод-максадига етсин.
ТОШПУЛАТ (узб-ф.т) — тош ва пулатдек мустахкам бола, узок умр курсин.
ТОХИР (а.) — покиза, бегунох.
ТУРСУН (узб.) — нобуд булмасин, согу саломат уссин, омон колсин, яшаб кетсин.
ТУРГУН (узб.) — туриб колсин, нобуд булмасин, умри узок булсин.
ТУЛКИН (узб.) — яйраб, шоду хуррам булиб, завку шавкка тулиб юрсин.
ТУРА (узб.) — юкори мартаба, мавке эгаси, аслзода.

УБАЙДУЛЛОХ (а.)- Аллохнинг кичик кули.
УЛДОНА (узб-ф.т.) — ушбу доно, зукко, аклли, фахм-фаросатли киздан кейинги фарзанд угил булсин.
УЛУРБЕК (узб.) — улуг, куч-кудратли, хукмдор ёки бекларнинг улуг, буюк сардори, бошлиги.
УМАР (а.) — мангу бархаёт яшовчи.
УМИД (ф.т.) — умид билан кутилган ёки яшаб кетишига умид килинган бола.
УМИДА (ф.т.) — орзу-умид билан кутилган ёки яшаб кетишига умид килинган киз
УМИДУЛЛОХ (ф.т.-а.) — Аллох етказган орзу-умид.
УСМОН (а.) — синикчи, даволовчи, табиб.
УЧКУН (Узб.) — хаёти ёруг, нурли, толеи порлок булсин.

ФАЗИЛАТ (а.) — яхши хислатли.
ФАЗЛИДДИН (а.) — диннинг фазли, камоли.
ФАЙЗУЛЛОХ (а.) — Аллохнинг мархамати ёки Аллохнинг ризку насибали, омадли бандаси.
ФАРАНГИЗ (ф.т) — нур таратувчи, шуъла сочувчи гузал киз.
ФАРИД (а.) — якка, ягона.
ФАРИДА (а.) — якка, ягона, тенгсиз киз.
ФАРМОН (ф.т.) — буйрук, Аллохнинг фармони, амри билан дунёга келган бола.
ФАРОРАТ (а.) — хузур-халоват, рохат-фарогатда яшасин.
ФАРРУХ (ф.т.) — юзидан нур ёгилувчи, очик чехрали, чиройли, куркам.
ФАХРИДДИН (а.) — диннинг фахри, гурури.
ФЕРУЗ (ф.т.) — енгилмас, голиб.
ФЕРУЗА (ф.т.) — голиб, икболи баланд зебо киз.
ФИРУЗ (ф.т.) — саодатли, икболи порлок ёки енгилмас, голиб,
ФИРУЗА (ф.т.) — саодатли ёки ферузадек бебахо, кимматли, гузал, зебо киз ёки нурли, юзидан нур таралувчи.
ФОЗИЛ (а.) — билимдон, доно, зукко.
ФОЗИЛА (а.) — билимли, зукко киз.

ХАЙРИДДИН (а.) — диннинг хайру саховати ёки хайру саховатпеша, химматли дин намоёндаси.
ХАЙРУЛЛОХ (а.) — Аллохнинг хайру саховати, муруввати, Аллохнинг тухфаси.
ХАЛИЛ (а.) — севимли, азиз дуст.
ХОЛБЕК (ф.т-узб.) — беклар авлодидан булган холли бола.
ХОЛБЕКА (ф.т-узб.) — беклар авлодидан бултан холли киз.
ХОЛБИБИ (ф.т-узб.) — юкори мавкега эга, баланд мартабали холли киз.
ХОЛБОЙ (ф.т-узб.) — хол билан тугилган бола вояга етиб, улгайиб давлатманд, бой булснн.
ХОЛДОР (ф.т.) — хол билан тугилган холли бола.
ХОЛМИРЗА (ф-т.) — холли бола, билимдон, доно, укимишли, саводхон булиб етишсин.
ХОЛМУРОД (ф.т-а.) — холли булиб тугилган бола, усиб орзу-муродига етишсин.
ХОЛМУХАММАД (ф.т-а.) — холли булиб тугилган болани Мухаммад (соллаллоху алайхи васаллам) охиратда шафоат килсинлар.
ХОЛМУМИН (ф.т-а.) — холли булиб тугилган бола мумин-кобил булсин.
ХОЛТОЖИ (ф.т.) — баданида холи ва тожи мавжуд булган бола.
ХОНДАМИР (узб-ф.т.) — бу исм, олимларнинг таъкидлашича, аслида, “хованд амир” булиб, унинг маъноси Худо амр этувчи хукмдордир ёки Худонинг назари тушган, Худонинг йулидан тугри юрувчи, Унинг олкишига сазовор булган хукмрон.
ХОНЗОДА (узб-ф.т.) — хон ёки аслзодалар авлодидан булган киз.
ХОСИЯТ (а,) — яхши хислат ва фазилатлар сохибаси булсин ёки омадли ёки хосиятли кунда тугилган фарзанд.
ХУДОЙБЕРДИ (ф.т-узб.) — Худо берди, Аллох ато этди. Аллохнинг мархамати, тухфаси булган бола.
ХУДОЙНАЗАР (ф.т-а.) — Худонинг назари тушган бола.
ХУМОР (а.) — купдан интиклик билан орзикиб кутилган бола.
ХУРРАМ (ф.т.) — шод, бахтиёр, хурсанд, бахтли булсин ёки кувончли кунда тугилган бола.
ХУРСАНД (ф.т.) — шоду хуррам, бахтиёр булиб юрсин ёки кувончли кунда тугилган бола.
ХУРШИД (ф.т.) — куёш, бенихоят чиройли, хушсурат ёки икболи куёшдек порлок булсин.
ХУРШИДА (ф.т.) — куёшдек хусну жамол сохибаси булган гузал, сулув, латофатли киз ёки икболи куёшдек порлок булсин.

ЧАРОС (узб.) — кузлари чаросдек хуснкор, жозибали, чиройли киз ёки коп-кора кузлари катта киз.
ЧОРИ (ф.т.) — оиладаги туртинчи угил.

ШАБНАМ (ф.т.) — шудрингдек бегубор, покиза киз.
ШАВКАТ (а.) — шон-шухрат, куч-кудратли бола булсин.
ШАМСИДЦИН (а.) — диннинг куёши.
ШАМСИЯ (а.) — куёшдек порловчи чарогон киз, чиройли киз.
ШАМСУЛЛОХ (а.) — Аллохнинг нури, ёгдуси ёки Аллохнинг куёшдек порлок чехрали, чиройли бандаси.
ШАРБАТ (а.) — ёкимли, ширин, суюкли киз.
ШАРИФ (а.) — шарафли, мукаддас, азиз.
ШАРИФА (а.) — азиз, кадрли, шарафли киз.
ШАФИКА (а.) — шафкатли, мехру мурувватли, окибатли киз.
ШАХБОЗ (ф.т.) — лочин, чаккон, шиддаткор, шижоатли, довюрак, кудратли булсин.
ШАХИНА (ф.т.) — довюрак, мард, жасур, куркмас киз.
ШАХЛО (а.) — катта, кора кузли, гузал киз.
ШАХНОЗ (ф.т.) — шохлар, аслзодалар авлодига мансуб нозли, нозик ва зебо, гузал киз.
ШАХОБИДДИН (а.) — диннинг ёркин, нурли юлдузи.
ШАХОДАТ (а.) — гувохлик берувчи.
ШЕРАЛИ (ф.т-а.) — шердек довюрак, куркмас, жасур, Алидек куч-кудрат, акл-идрок эгаси булсин.
ШЕРБОИ (ф.т-узб.). — шердек довюрак, жасур, баходир бола улгайиб бой-бадавлат булсин.
ШЕРЗОД (ф.т.) — шернинг боласи; шердек довюрак, куркмас ботирлар авлодидан булган бола.
ШЕРМУРОД (ф.т-а.) — шердек куркмас, жасур, довюрак бола мурод-максадига етсин.
ШЕРМУХАММАД (ф.т-а.) — шердек довюрак, жасур, баходир болани Мухаммад (соллаллоху алайхи васаллам) охиратда шафоат килсинлар.
ШЕРХОН (ф.т.-узб.) — хон, аслзодалар авлодига мансуб, шердек довюрак, жасур, баходир бола ёки шерларнинг шери, хукмдори, яъни шердек довюрак баходирларнинг сардори.
ШЕРКОБИЛ (ф.т-а.) — шердек довюрак, жасур, баходир бола доно, аклли, кобил булиб уссин.
ШЕРКУЛ (ф.т-узб.) — Аллохнинг шердек жасур, довюрак бандаси.
ШИРИН (ф.т.) — ёкимли, азиз, суюкли, ширин бола.
ШОБЕРДИ (ф.т-узб.) — Аллохнинг мархамати билан дунёга келган бола улгайиб улуг мартабалар сохиби булсин.
ШОДИ (ф.т.) — шодлик, кувонч, бахтиёрлик.
ШОДИБЕК (ф.т-узб.) — беклар авлодидан булган шоду хуррам, кувнок, бахтиёр бола.
ШОДИГУЛ (ф.т.) — шоду хандон, бахтиёр, кувнок ва гулдек зебо киз.
ШОДИЁР (ф.т.) — шоду хуррамлик, кувонч, бахтиёрлик хамиша хамрохи булсин ёки бизга шодликни ёр этган ёхуд кувончли кунда тугилган бола.
ШОДИМУРОД (ф.т-а.) — шод, хуррам, бахтиёр бола улгайиб мурод-максадига етсин ёки шоду хуррамлик, кувонч-бахтиёрлик келтирган бола муродимизга етказди.
ШОДИМУХАММДД (ф.т-а.) — шоду хуррам бахтиёр болани Мухаммад (соллаллоху алайхи васаллам) охиратда шафоат килсинлар.
ШОДИЯ (ф.т.) — шод, хуррам, кувнок, бахтиёр ёки кувончли кунда тугилган киз.
ШОДМОН (ф.т.) — шод, бахтиёр, кувнок ёки хаёти шодликка тулик булсин ёхуд кувончли, шодмон кунда тугилган бола.
ШОИР (а.) — шоир, сузга чечан, хозиржавоб, ширинсуз, нотик булсин.
ШОИРА (а.) — шоира булсин, сузга чечан, ширинсухан, нотика киз булсин.
ШОЙИСТА (ф.т.) — хурмат-эхтиромга лойик, эъзоз-эътиборга муносиб киз.
ШОКИР (а.) — шукур килувчи, Аллохга шукур килувчи бола булсин ёки бизга фарзанд бергани учун Аллохга шукр.
ШОХИДА (а.) — сулув, гузал, зебо киз.
ШОХИМАРДОН (ф.т.) — мард, баходирлар шохи.
ШОХРУХ (ф.т.) — юзида шохлик аломатлари зохир булган келишган, зебо бола.
ШОХСАНАМ (ф.т-а.) — гузаллар, сулувлар шохи, зеболикда беназр, бекиёс киз.
ШУКУР (а.) — каноат, сабру токат килувчи, рози, миннатдор.
ШУКРУЛЛОХ (а.) — бизга фарзанд ато килганлиги учун Аллохга бехад хамду санолар, шукроналар булсин.
ШУХРАТ (а.) — довруг, обру, шон, ифтихор.

ЭЛБЕК (узб.) — улгайиб элнинг беги, сардори, йулбошчиси булсин.
ЭЛДОР (узб-ф.т.) — улгайиб юкори мартабалар эгаси, элнинг йулбошчиси, рахнамоси, хукмдори булсин.
ЭЛМУРОД (узб-а-.)- эл орзу килган фарзанд булсин, элини орзу-муродига эриштирсин.
ЭРАЛИ (узб-а.) — жасур, довюрак, мард бола Алидек куч-кудрат, акл-заковатли булсин.
ЭРГАШ (узб.) — ака ва опаларига эргашиб юрсин.
ЭРКИН (узб-) — эркин, озод, хур бола.
ЭСОН (узб.) — сог-саломат, омон-эсон уссин.
ЭШБЕК (узб.) — беклар наслидан булган бола улгайиб, ака-укаларига хамдам, эш, хамнафас булсин.
ЭШБУРИ (узб.) — бури хамрохи, йулдоши булиб, уни ёмон кучлардан, ёвуз рухлардан химоя килсин, асрасин.
ЭШДАБЛАТ (узб-а.) — мол-дунё, давлатга эришиб, бой-бадавлат булсин, ризки бутун булиб, бахтли, тотув хаёт кечирсин.
ЭШМУРОД (узб.-а.) — орзу килинган хамрох ёки орзусига хамрох булиб, мурод-максадига етсин.
ЭШКОБИЛ (узб.) — одобли, эс-хушли, кобил бола, ака- укаларига йулдош, хамдам, эш булсин.
ЭЪЗОЗ (а.) — эътиборга, хурмат-эхтиромга сазовор булган кадрли, кимматли, суюкли бола.
ЭХСОН (а.) — совга, тухфа.

ЮЛДУЗ (узб.) — юлдуздек ёруг юзли, чиройли, гузал киз.
ЮНУС (кад.ях.) — камтар.
ЮСУФ (кад.ях.) — ортган, купайган хусн маъносида.

ЯЙРА (узб.) — яйраб-яшнаб уссин, хаёти кувончга тулик булсин.
ЯШАР (узб.) — яшаб кетсин.

УКТАМ (узб.) — кучли, кудратли, довюрак, жасур, викорли.
УЛМАС (узб.) — улмасин, умри узок булсин.
УЛМАСОЙ (узб.) — улмасин, яшаб кетсин, умри узок булсин деб умид, ният килинган ойдек гузал, зебо киз.
УРАЛ (узб.) — тугилганда киндигига уралиб тушган ёки жингалак сочли бола.
УРОК (узб.) — урокдек уткир, кескир булсин ёки киндиги урок билан кесилган бола.
УТКИР (узб.) — уткир, уткир аклу заковат сохиби, доно бола булсин.
УТКИРБЕК (узб.) — беклар авлодига мансуб булган уткир аклу заковат сохиби, билимли, доно бола.
УГИЛОЙ (узб.) — шу ойдек гузал киздан кейинги тугилажак фарзанд угил булсин.
УРИЛШОД (узб-ф.т.) — ушбу кувнок, бахтиёр, шодон киздан кейин тугиладиган бола угил булсин.

КАЛДИРГОЧ (узб.) — калдиргочнинг канотидек нозик, ингичка кошли, сулув, гузал киз.
КАМБАР (а.) — тургай.
КАХРАМОН (ф.т.) — довюрак, жасур, кудратли, куркмас.
КИЛИЧ (узб.) — киндиги килич билан кесилган бола ёки киличдай кескир, уткир, мустахкам булсин.
КУДРАТ (а.) — кучли, кудратли.
КУДРАТУЛЛОХ (а.) — Аллохнинг кудрати билан дунёга келган бола ёки Аллохнинг кудратли, кучли бандаси булсин.
КУНДУЗ (узб.) — кундуздек чиройли, зебо киз.
КУНДУЗОЙ (узб.) — кундуздек гузал, ойдек сулув, зебо киз.
КУРБОН (а.) — Курбон ойида тугилган бола.
КУРБОНАЛИ (а.) — Курбон ойида дунёга келган бола Алидек куч-кудрат, акл-заковатли булсин.
КУРБОННАЗАР (а.) — Курбон ойида тугилган, Худонинг назари тушган бола.
КУРБОНОЙ (а.-узб.) — Курбон ойида тугилган ойдек гузал, сулув киз.
КУТБИДДИН (а.) — диннинг асоси, таянчи.
КУТЛИ (узб.) — бахтли, саодатманд, икболи порлок.
КУТЛИБЕКА (узб.) — бахтли, саодатли, икболи порлок олийнасаб киз.
КУЛДОШ (узб.) — кумакчи, дуст, хамдам.
КУЧКОР (узб.) — мояги, эркаклик тухуми катта булиб тугилган ёки пешонаси дунг ёхуд кучкордек кучли бола.
КУШОК (узб.) — баданида кушимча аъзо билан тугилган бола.

ГАЙРАТ (а.) — серхаракат, шижоатли, толмас, гайратли бола булсин.
ГИЁС (а.) — кумак, ёрдам, мадад.
ГИЁСИДДИН (а.) — диннинг мадади, кумаги, ёрдами.
ГОЛИБ (а.) — зафар козонувчи, енгилмас, юлиб.
ГУЛОМ (а.) — ёш хизматкор кул.

ХАБИБ (а.) — суюкли дуст, кадрдон, гамхур.
ХАБИБА (а.) — севимли, мехрибон, кадрли киз.
ХАБИБУЛЛОХ (а.) — Аллохнинг суюкли дусти.
ХАЙДАР (а.) — арслон, куркмас, жасур, кучли, кудратли бола булсин.
ХАЙИТ (а.) — хайит байрами кунларида тугилган бола.
ХАЙИТАЛИ (а.) — хайит байрами кунларида дунёга келган бола Али каби зур инсон булиб етишсин.
ХАЙИТГУЛ (а-ф.т) — хайит кунида тугилган, гулдек чиройли, зебо киз.
ХАЙИТМУРОД (а.) — хайит кунида фарзандли булиб, орзуимизга эришдик ёки хайит кунида тугилган бола мурод-максадига етсин.
ХАЛИМА (а.) — рахмдил, шафкатли, мулойим табиатли, беозор, суюкли киз.
ХАМДАМ (ф.т.) — содик дуст, урток, ака-укаларига, отасига хамдам, мададкор, эш булсин.
ХАМИД (а.) — Аллох таолога хамду сано айтувчи.
ХАМИДА (а.) — Аллохга шукур килувчи, хамду сано айтувчи ёки мактовга сазовор киз.
ХАМИДУЛЛОХ (а.) — Аллохнинг мактовига сазовор, аъло бандаси.
ХАМРО(Х) (ф.т.) — хамдам, шерик.
ХАСАН (а.) — чиройли, аъло, гузал.
ХАСАНАЛИ (а.) — чиройли, куркам бола Алига ухшаган яхши одам булсин.
ХАСАНХУЖА (а-ф.т.) — хужалар авлодига мансуб чиройли, куркам бола.
ХОЖИ (а.) -мукаддас хаж зиёратида булган зиёратчи.
ХОЖИМУРОД (а.) — хожи эриштирган орзу-мурод ёки улгайиб хожи булсин, мурод-максадига етсин.
ХОТАМ (а.) — олийхиммат, саховатпеша бола.
ХУЛКАР (узб.) — Сурайё юлдузидек ёруг юзли, чиройли гузал киз ёки икболи сурайё юлдузидек порлок булсин.
ХУМОЮН (ф.т.) — муборак, кутлуг.

Хаккимизда uzbekiston

Яна маълумот

Juma-muborak-uz

Жума билан табриклаш мумкинми – ёкми ? Аник жавоби!

100200300